Kao odgovor na učestale pozive da se izjasnimo o nedavnim slučajevima doktorata nekih srpskih političara osumnjičenih za plagijatorstvo, u ovom javnom saopštenju iznosimo svoj stav prema tim slučajevima i plagijarizmu uopšte.

(i) Plagijatima u akademskom izdavaštvu CEON se bavi intenzivno, kako u profesionalnoj, tako i u istraživačkoj ravni. Ono šta smo naučili iz tog iskustva jeste da, dok je reč o tekstualnom plagijarizmu, postoji velika razlika između (a) normativnih definicija plagijarizma, koje se izvode iz standarda citiranja i (b) praktičnih, dijagnostičkih klasifikacija, koje kao po pravilu uzimaju u obzir oblast nauke, odeljak rada, način navođenja, itd., a samo kao jedno od merila u nizu i obim preuzetog materijala. Shodno tome, u našem postupku dijagnostikovanja plagijata razlikujemo (1) fazu detekcije tekstualnog plagijarizma, kada se pomoću odgovarajućeg softvera utvrđuje poreklo, obim i distribucija (veličina porcija) preuzetog materijala od (2) faze verifikacije kao ekspertske aktivnosti, koja podrazumeva poznavanje (a) odgovarajuće naučne materije, (b) datih citatnih standarda i (c) razmera (ne)poštovanja tih standarda u datom geokulturalnom i naučnom okruženju. Mnogi pripadnici akademske zajednice koji su ovih dana požurili da kritične doktorate proglase plagijatima, zauzeli su pozicije samo na osnovu obima preklapanja teksta, ne smatarajući se obaveznim da uvedu i druge kriterijume i uzmu u obzir celokupni kontekst.

(ii) Naša je ocena da je sva nedavno podignuta prašina povodom plagijarizma motivisana političkim, a ne etičkim i/ili naučnim razlozima. Umesto da cedi primese plagijatorstva u doktoratima nekih političara, akademska zajednica Srbije trebalo bi, po našem mišljenju, da se suoči s plagijatima u svom dvorištu. Smatramo, takođe, da primarni uzrok problema nije u političarima koji svoje doktorate stiču nezasluženo, već u onima koji im to omogućavaju. Oni koji su fokusirani isključivo na doktorate političara, ne bave se problemima nauke i obrazovanja, već problemima politike. To područje je izvan misije CEON-a. To je jedno drugo dvorište, a mi mislimo da najpre treba počistiti svoje. Licemerno je reći u današnjoj Srbiji da političari treba da budu moralno najispravniji, jer navodno samo kao takvi mogu da poprave srpsko razrušeno društvo, uključujući i srpsku akademiju. Mi verujemo da je obratno. Najpre u red treba dovesti profesore, kako bi oni među glasačima zadobili poverenje, dovoljno za promenu političara.

(iii) Mi smo skrenuli pažnju na problem plagijata u srpskoj nauci sasvim odavno. U tekstovima objavljenim u SCIndeksu, Srpskom citatnom indeksu, registrovali smo 2011. godine čak 11% plagijata raznih oblika i razmera. Na osnovu te velike studije predložili smo vlastima i javnosti niz od deset mera za borbu protiv plagijarizma. Umesto da se pokrenu odgovarajuće akcije, problem je opštom saglasnošću gurnut pod tepih. Praktično jedini ko je pokazao spremnost da nešto preduzme, bila je grupa od nekih četrdeset izdavača naučnih časopisa, koji radeći zajedno s nama, sada redovno proveravaju svoje radove na plagijarizam. U Srbiji očigledno postoje ljudi koji polaze od sebe, koji brinu o svojim dvorištima. Mi mislimo da samo takvi ljudi zaslužuju našu lojalnost i naše vreme.

 

Saopštenje u celosti