Rezultati našeg istraživanja o plagijarizmu preselili se u medije: Saopštenje CEON-a

Povodom pojave više članaka u medijima koji se bave nalazima CEON-a o plagijarizmu u domaćim časopisima, počevši od intervjua profesora Tibora Saboa, pomoćnika mjinistra prosvete i nauke datog dnevniku Danas, preko komentara na taj članak profesora Pere Šipke, predsednika CEON-a u istom dnevniku, posta na blogu Retraction Watch Miće Tatalovića, kratke informacije o studiji slučaja CEON na blogu iTheticate-a i kratkog intervjua sa dr. Šipkom na istom blogu, do konačno brojnih komentara na sve gorepomenuto na različitim Internet blogovima, а u nameri da pomognemo u otklanjanju nekih zabuna želimo da izjavimo sledeće:

1. Naša studija se ne bavi učestalošću plagijata u Srbiji, već u časopisima koji se referišu u SCIndeksu: Srpskom citatnom indeksu. Mnogi od SCIndeks časopisa su međunarodni u punom značenju. U nekima od njih srpski istraživači se kao autori javljaju samo sporadično. Udeo plagijata u radovima autora koji potiču iz nekih drugih zemalja, veći je nego što je utvrđeno za srpske autore. Naslov Tatalovića koji glasi: "Cunami plagijata u Srbiji, ali jedva da ima retrakcija" očigledno je zaveo neke komentatore. Pored toga, cunami je definitivno prejaka reč. Naši kriterijumi su izolovali i sve slučajeve "blagog autoplagiranja"  i nisu namenjeni poređenju među državama i kulturama, od čega izgleda polazi autor i neki komentatori.
2. Naš izveštaj o plagijarizmu pripremljen za Ministarstvo nauke Srbije je samo preliminarni izveštaj. Njegova svrha je bila, kao što je uobičajeno za ovu publicističku formu, da predoči rezultate (akcionog) istraživanja koji nalažu hitnu akciju. Najvažnija akcija koju smo inicirali je zvanična verifikacija članaka klasifikovanih kao plagijat prema kriterijumima koje smo koristili. U nekim od takvih slučajeva plagijarizam je bio nesporan i ocenjen tako saglasno od strane urednika časopisa i analitičara CEON-a, dok se u nekim slučajevima dve nezavisne procene nisu podudarile. Rezultate smo predočili Ministarstvu nauke, kao finansirajućoj instituciji, kako bi odlučilo ko treba da obavi verifikaciju i na koji način. Kao što je istaknuto u intervjuu iThenticate-u, mi još uvek čekamo na to da Ministarstvo donese takvu odluku, kao i na to da urednici časopisa povuku radove koji predstavljaju očigledne plagijate. Tek nakon toga moći će se oceniti u kojoj meri časopisi stvarno objavljuju svoje retrakcije. Tek nakon toga mi ćemo moći da završimo svoju studiju i sam izveštaj. U akcionim istraživanjima odeljak o krajnjim efektima bitan je sastavni deo svakog izveštaja.
3. To što čekamo na ishod svog istraživanja ne znači da sedimo skrštenih ruku. Najpre smo odlučili da isključimo dva časopisa iz SCIndeksa zbog prevelikog broja evidentnih plagijata. Isključenje časopisa i svih njihovih pripadajućih članaka iz baze bila je koliko bolna, toliko i sporna odluku. Prevagnulo je to što se njihovo prethodno uključivanje, čime im je istovremeno priznat naučni status, može smatrati pogrešnom odlukom. Naime, plagiranje i preštampavanje sadržaja je, nažalost, uobičajena praksa u časopisima koji nisu naučnog karaktera. Dakle, deselektovanjem dva časopisa mi smo priznali svoju grešku u prošlosti. Još je važnije da smo u međuvremenu razvili servis (SCIndeks e-Ur) koji, pored ostalog, omogućava SCIndeks časopisima proveru prispelih radova radi prevencije plagijarizma. Ukupno 25 časopisa već je uključeno u e-Ur i rutinski koristi tu uslugu. Imamo jednako nameru da na isti način ispunimo druge obaveze preuzete našim Akcionim planom.
4. Pozivamo i druge aktere u ovom procesu da ispune svoj deo obaveza. Sada, nakon više od godinu dana mora se priznati da očekivani odgovor uredništava časopisa još uvek nedostaje. S druge strane, Ministarstvo je najavilo da će preduzimati mere protiv plagijarizma u budućnosti, što je dobra vest, ali je  u vezi s plagijatima otkrivenim u našoj studiji pokrenulo samo slučaj isključenih časopisa, što je bilo izazvano potrebom da se reguliše njihov zvanični status (kategorizacija). Ministarstvo je odlučilo da problem reši tako što je zatražilo od svog Odbora za društvene nauke da verifikuje nalaze CEON-a. Odbor navodno nije mogao da potvrdi postojanje plagijarizma u časopisima koji su u pitanju. Dr. Šipka je otvoreno odbacio taj "nalaz", dokazavši da bilo kakva verifikacija nije ni obavljena. Naša zabrinutost za iskrene namere odbora je velika, pošto znamo da je njegov predsednik, profesor Jovan Babić, iskazao stav da jedino mesto za donošenje odluka o plagijatima jeste redovni sud. On je čak lamentirao nad našom upotrebom termina "deselekcija" u ovom kontekstu (kao da to podrazumeva genetski inženjering), kao i nad nesrećnom sudbinom izdavača isključenih časopisa koji su zbog akcije CEON-a bili prisiljeni da se pretplate na skup servis za detekciju plagijata. Umesto da se suoči sa svojom obavezom predsednika jednog regulatornog akademskog tela, prof. Babić je u ime Odbora zatražio od Ministarstva da istraži zakonitost poslovanja CEON-a, potkrepljujući svoj zahtev nekim naivno fabrikovanim optužbama. Skoro je izvesno da je takvo ponašanje podstaklo urednike nekih časopisa da odustanu od povlačenja članaka za koje su u prethodnom postupku priznali da predstavljaju plagijate. U konstelaciji u kojoj je urednik jednog od isključenih časopisa član Odbora profesora Babića to ne može biti iznenađenje. Želimo da poručimo svim akterima u ovom procesu da negiranje nije način da se reši problem plagijarizma i da je zastrašivanje dobronamernih pojedinaca i organizacija kao tzv. zviždača žalosna praksa. Ovo drugo je takođe uzaludan pokušaj. Danas, kada se nauka preselila na Internet, i kada se ništa ne može gurnuti pod tepih, ubistvom onoga ko donosi loše vesti ništa se ne rešava.

Da rezimiramo, kvalifikovanje naših nalaza o plagijarizmu u srpskim časopisima pre nego što oni prođu zvaničnu verifikaciju preuranjeno je i neopravdano. Verifikacija plagijata je spor proces, čak i u potpuno uređenom akademskom okruženju. Taj proces podrazumeva donošenje delikatnih i neprijatnih odluka. Međutim, uprkos tome apelujemo da je rešavanje problema već otkrivenih plagijata u najboljem interesu domaće akademske zajednice i našeg društva u celini. Što se tiče CEON-a, to je neizbežno, pošto smo prisiljeni da biramo između toga da, ili označimo plagirane članke u SCIndeksu, što nam je međunarodna obaveza kao agregatora časopisa, ili snosimo odgovornost za diseminaciju i promociju neprihvatljivih sadržaja u međunarodnim okvirima.