Objavljeno u: Centar za evaluaciju u obrazovanju i nauci. (2016). Upotreba preferencijalnih lista u sistemu vrednovanja naučnih časopisa - Problem srpske humanistike, CEON/CEES Occasional Paper Series, No. 2016-03-1, ISBN 978-86-89475-03-6

Upotreba preferencijalnih lista u sistemu vrednovanja naučnih časopisa - Problem srpske humanistike

Sažetak: Kao prilog raspravi o predlogu Pravilnika o kategorizaciji i rangiranju naučnih časopisa u ovom pozicionom dokumentu iznosimo svoje stavove o upotrebi tzv. preferencijalnih lista u postupku vrednovanju humanističkih časopisa i vrednovanju humanističke produkcije uopšte. 

Najpre smo pokazali da je lista ERIH PLUS, čije uvođenje je predmet široke kampanje, suštinski neupotrebljiva za kategorizaciju i rangiranje časopisa. Nasuprot tome, smatramo da je uvođenje liste Scopus/SCImago legitimno i umesno, ali samo za humanistiku, ne i za društvene nauke. Društveno-naučne discipline kojima je predlagač, pretpostavljamo, takođe namenio Scopus (npr. filozofija i teologija) zapravo i nisu društvene i trebalo bi ih reklasifikovati u skladu sa međunarodnim podelama. Takođe smatramo da bi uvođenje dopunskih arbitrarnih ("posebnih") preferencijalnih lista za bilo koju oblast bilo nepotrebno, a moguće i štetno. 

Zatim smo ocenili bibliometrijski učinak srpske humanistike i dali karakterizaciju domaćih časopisa iz te oblasti. Utvrdili smo da je ukupan međunarodni (WoS) učinak istraživača iz te oblasti nizak, kako u odnosu na ostale domaće autore, tako i spram njihovih kolega u drugim zemljama EU i regiona. Dokumentovali smo poznatu disproporciju između broja radova objavljenih u WoS časopisima, koji je izrazito skroman, i velikog broja radova objavljenih u zemlji, koji smatramo hiperprodukcijom. Internacionalnost domaćih časopisa i radova je niska, a njihova uticajnost u WoS-u jedva primetna, pa to zajedno emituje utisak da je srpska humanistička produkcija izolovana i samodovoljna. Istovremeno, opšta slika Srbije u svetskoj humanističkoj literaturi, skicirana na osnovu odrednica deriviranih iz baze Scopus, je nepovoljna, nepotpuna i neadekvatna. Sasvim je uočljivo da ne predstavlja dovoljno njen jezik, književnost i kulturu baštinu i da ne odražava verno njenu društvenu stvarnost i istorijsku prošlost.

Zaključili smo da je preorijentacija domaće humanističke zajednice na objavljivanje u prestižnim međunarodnim časopisima od prvorazrednog nacionalnog značaja i, istovremeno, u interesu razvoja svih disciplina kojima se ta zajednica bavi. Tom procesu ne može da pogoduje sistem vrednovanja koji se oslanja na arbitrarno odabrane ili sastavljene preferencijalne liste i matične naučne odbore, već na globalne citatne baze (dopunjene nacionalnim citatnim indeksom), sistematsko praćenje bibliometrijskog kvaliteta časopisa i radova, kvantifikaciju i rangiranje. Internacionalizacija i (savremena) evaluacija su preveliki izazovi za domaću humanistiku, kakva jeste. Zato joj je pomoć države apsolutno neophodna. Očigledno je da ta pomoć ne može biti tipa zaštite i izuzeća, jer to samo vodi konzervaciji postojećeg stanja, već tipa dopunskih podsticaja autorima i materijalne podrške časopisima.

Na kraju dokumenta smo ponudili i svoj predlog konkretnih mera koje su na to usmerene.

Puni tekst

 

Adresa

trnska2

Trnska 3, Beograd, Srbija

Kontakt

011/406 11 65
011/406 11 86
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Radno vreme

Ponedeljak - Petak:
Od 8.30 do 17.00
PIB: 100136238
Matični broj: 17355830

Partneri

DOAJ logo
COPE logo
CROSSREF logo
OPENAIRE logo