Drugim rečima... – Da li se softver za proveru plagijarizma može zavarati?

Alati za automatizovano parafraziranje dostupni na internetu prerađuju uneseni tekst tako što određene reči zamenjuju sinonimima ili alternativnim terminima. Neki od tih softverskih alata su besplatno dostupni, a neki podrazumevaju plaćanje određene nadoknade. U tehničkom smislu, oni se baziraju na istom pristupu na kom počiva mašinsko prevođenje i veoma su slični alatima koje neki urednici sajtova koriste kako bi isti sadržaj prilagodili višekratnoj upotrebi (article spinning tools), na više sajtova, ali tako da internet pretraživači ne prepoznaju da se radi o istom sadržaju. Kvalitet teksta koji se tako generiše varira u zavisnosti od softvera koji se koristi i obično je neophodno podvrgnuti ga lekturi i redigovanju. I dok je uredno parafraziranje uz obavezno navođenje izvora standardan postupak prilikom pisanja naučnih i studentskih radova, postoje i sporni oblici parafraziranja, a naročito je problematično parafraziranje koje ima za cilj prikrivanje plagijarizma ili autoplagijarizma.

U radu koji je objavljen u časopisu International Journal for Educational Integrity, En M. Rodžerson (Ann M. Rogerson) i Grejs Makarti (Grace McCarthy) sa Univerziteta Volongong u Australiji skeću pažnju na izazove koje nosi jedna nova praksa u akademskom pisanju – parafraziranje uz pomoć softverskih alata (Rogerson and McCarthy 2017). Iako se njihova studija prvenstveno bavi problemima akademskog integriteta na univerzitetu, zaključci koje autorke iznose značajni su i za urednike časopisa, recenzente i izdavače.

Autorke su izdvojile odlomak jednog objavljenog rada i obradile su ga koristeći dva alata za automatizovano parafraziranje. Dva tako dobijena teksta ubačena su u softver za detekciju plagijarizma Turnitin®, kako bi se proverilo da li će taj alat otkriti da tekst nije originalan. Iako tekstovi nisu bili gramatički korektni, a sinonimi kojima je softver zamenio termine iz originalnog teksta nisu bili sasvim adekvatni, Turnitin® nije otkrio sličnost sa originalnim tekstom, mada se isti nalazio u referentnoj bazi podataka. U oba slučaja sličnost sa originalom lako se otkrivala ručnim poređenjem. Rezultati istraživanja pokazuju da alati za automatizovano parafraziranje, kao i obično parafraziranje, mogu da umanje efikasnost detekcije plagijarizma uz pomoć softvera. Autorke skreću pažnju i na određene znake koji obično ukazuju da se radi o (automatizovanom) parafraziranju – to su neodgovarajuća terminologija, besmislene sintagme (tzv. verbalna salata), kao i oslanjanje na reference starijeg datuma. Opet, ovi nedostaci se mogu prikriti dodatnim redigovanjem, i tako promaći pažnji recenzenata.

Bilo bi zanimljivo ispitati efikasnost drugih alata za detekciju plagijarizma korišćenjem ove ili neke slične metode. S druge strane, logično je očekivati da će vodeći proizvođači softvera za detekciju plagijarizma naći način da se izbore sa ovim izazovom i da će nove verzije efikasnije otkrivati rezultate automatizovanog parafraziranja.

Iako nema neposrednih dokaza da domaći autori časopisnih članaka koriste alate za parafraziranje dostupne na internetu, može se pretpostaviti da bar nekima od njih nije nepoznato da takvi alati postoje. Takođe je moguće da neki inostrani autori koji svoje radove na engleskom jeziku šalju časopisima iz Srbije koriste te alate. Zato je veoma važno da urednici, recenzenti i izdavači domaćih časopisa znaju ne samo da ovi alati postoje, nego i kako funkcionišu. Neispravna i nelogična terminologija i gramatički neispravan tekst siguran su znak da autor ne vlada jezikom, ali to takođe mogu biti znaci koji otkrivaju nameru da se prikrije plagijarizam i da se obmanu urednik i recenzenti.

 

Reference:

Rogerson, Ann M., and Grace McCarthy. 2017. ‘Using Internet Based Paraphrasing Tools: Original Work, Patchwriting or Facilitated Plagiarism?’ International Journal for Educational Integrity 13 (1): 2. https://doi.org/10.1007/s40979-016-0013-y.

Detaljnije informacije:

Roig, Miguel. 2001. ‘Plagiarism and Paraphrasing Criteria of College and University Professors’. Ethics & Behavior 11 (3): 307–23. https://doi.org/10.1207/S15327019EB1103_8.

Pecorari, Diane. 2003. ‘Good and Original: Plagiarism and Patchwriting in Academic Second-Language Writing’. Journal of Second Language Writing 12 (4): 317–45. https://doi.org/10.1016/j.jslw.2003.08.004.

Keck, Casey. 2006. ‘The Use of Paraphrase in Summary Writing: A Comparison of L1 and L2 Writers’. Journal of Second Language Writing 15 (4): 261–78. https://doi.org/10.1016/j.jslw.2006.09.006.

Pecorari, Diane. 2010. Academic Writing and Plagiarism: A Linguistic Analysis. A&C Black.