Objavljeno: 29.12.2017. godine

Prerađeno i preštampano: 20.10.2020. godine

Srpski časopisi indeksirani u WoS: Koliko oni služe domaćoj akademskoj zajednici?

Pero Šipka

Centar za evaluaciju u obrazovanju i nauci, Beograd

Sažetak: U nacionalnom je interesu malih zemalja kao što je Srbija da imaju što više časopisa u WoS-u. Indeksiranje u WoS-u uvećava vidljivost i internacionalnost časopisa, a na taj način i njihov kvalitet i uticajnost. Međutim, nakon što dospeju u WoS i stabilizuju svoj položaj, neki lokalni časopisi okreću se strategiji ostvarivanja profita, uvodeći ili značajno povećavajući naknade autorima (APC), što obično rezultira većim prilivom inostranih autora koji sebi mogu da priušte plaćanje takvih naknada. Tako domaci autori praktično gube prostor za objavljivanje na svojim tradicionalnim platformama. U ovom kratkom radu se raspravlja pitanje da li takvi časopisi treba i dalje da uživaju podršku iz javnog budžeta namenjenog podršci domaće nauke.

U doba interneta domaći i inostrani časopisi postali su gotovo podjednako dostupni. U isto vreme, sve više domaćih istraživača nema teškoća u korišćenju inostranih časopisa, pisanih engleskim jezikom. To ponovo otvara tradicionalno pitanje da li su malim zemljama poput Srbije lokalni časopisi uopšte potrebni. Što se tiče takvih časopisa koji uspevaju da uđu u Web of Science (WoS), njihova korisnost teško da se može dovesti u pitanje. Ono što je upitno jeste da li ih treba finansirati iz nacionalnog naučnog budžeta. Odgovor na ovu dilemu koji bi bio zasnovan na odgovornoj naučnoj politici može biti samo takav da to zavisi u kojoj meri takvi časopisi doprinose nacionalnom naučnom učinku. Da bi se taj doprinos ocenio na doktrinaran, scijentometrijski način valja utvrditi u kojoj meri lokalni WoS časopisi objavljuju članke lokalnih autora i citiraju druge lokalne časopise. Objavljivanjem u tim časopisima, autori i izdavači doprinose učinku svojih zemalja jer se WoS koristi kao standardna informaciona baza za evaluaciju naučne produktivnosti istraživača i zemalja.

U jednoj skorašnjoj studiji utvrđeno je da je „nacionalni doprinos“ srpskih časopisa nizak u odnosu časopise zemalja iz šireg okruženja (Šipka, 2016). Stanje se u tom pogledu nije se menjalo u proteklih desetak godina, mada je procenat domaćih radova u lokalnim WoS časopisima svih posmatranih zemalja, pa tako i Srbije, vidno porastao (Sl. 1).

Oslanjajući se na taj kao i neke ranije nalaze (Moed, 2002; Waltman i Van Eck, 2013), doprinos ostvaren u lokalnim WoS časopisima je isključen iz komparativne analize učinka zemalja. CEON/CEES će se tog principa pridržavati u budućim uporednim istraživanjima. Međutim, mora se naglasiti da ova vrsta korekcije podataka nije široko prihvaćena. Stoga je pitanje nacionalnog doprinosa nacionalnih WoS časopisa i dalje aktuelno i otvoreno. To pitanje je dovoljno važno da zaslužuje kratak komentar.

Bibliometrijski izveštaj o časopisima CEON-a otkriva da neki srpski časopisi praktično ne objavljuju članke lokalnih autora ili to čine samo izuzetno. Po pravilu su to časopisi visokog statusa, dakle indeksirani u WoS, koji autorima naplaćuju neopravdano visoke troškove objavljivanja (APC). Neki, npr. International Journal of Electrochemical Science, imaju evidentno predatorski karakter, dok drugi izmiču pažnji evaluatora, uživajući dalje državnu finansijsku podršku. Ilustrativan primer te vrste je WoS časopis Thermal Science (TS) koji je npr. 2019. objavio 11%, a do sada u 2020. godini samo 2,4% članaka domaćih autora. Tokom 2019. TS je prikupio samo od APC cca. 84.000 EUR, što je iznos koji je primerice približno jednak budžetu SCIndeks Asistenta, CEON-ovog sistema za elektronsko uređivanje časopisa. Asistent obezbeđuje ozbiljnu dodatu vrednost člancima iz oko stotinjak časopisa, što zahteva brojne i skupe operacije i spoljne servise. Nasuprot tome, TS drži troškove proizvodnje na samom minimumu, zahvaljujući, između ostalog, šablonu članaka koji je obavezan za sve autore. Možda TS nije predatorski časopis, ali je svakako preduzeće za ostvarivanje lake zarade. Uprkos tome, Ministarstvo velikodušno odobrava TS najveći godišnji dozvoljeni iznos subvencije. Ovaj primer pokazuje da odgovoran sistem ocenjivanja časopisa - bilo da se koristi radi klasifikacije časopisa ili radi njihove finansijske podrške - ne treba da uzima činjenicu da je časopis indeksiran u WoS-u kao dovoljan razlog za klasifikaciju u najvišu kategoriju. Odgovorni evaluatori ne donose jednostavne, administrativne i automatizovane odluke, već ulažu napor u dodatno praćenje i primenu etički relevantnih pokazatelja. Slučaj TS samo je još jedan dokaz u nizu da se zvanična evaluacija časopisa od strane agenta Ministarstva, iako izuzetno skupa, ne može smatrati profesionalnom.

Udeo domaćih autora u TS-u je nekada bio znatno veći (npr. 34% u 2010), ali se očekivano smanjio nakon što je časopis 2013. godine počeo autorima da naplaćuje troškove objavljivanja (APC). Sada većina autora dolazi iz dalekoistočnih zemalja, poznatih po propisima koji vrše pritisak na istraživače da objavljuju u WoS časopisima. Broj članaka objavljenih u TS godišnje eksplodirao je sa 129 u 2010. godini, na 630 u 2019, što baca senku na kvalitet recenzentskog procesa. Pritom mu je uticajnost u istom periodu udvostručena (od IF = 0,706 do IF = 1,574), što opet pobuđuje sumnju na citatne manipulacije. Indikativno je da časopis ne koristi bilo kakav servis za onlajn uređivanje. Na dokumentovano ukazivanje CEON-a na radove suspektne na plagijarizam urednik je odlučno negirao zloupotrebe.

Odgovorni evaluatori ne bi honorisali časopise poput TS kategorijom najvišeg nivoa i maksimalne subvencije pre nego što on uverljivo pokaže transparentno i etično recenziranje. Odgovorni menadžeri naučnog budžeta ne bi subvencionisali TS pre nego što se uvere da on promoviše lokalne istraživače i časopise. Međutim, ova medalja, ima i drugu stranu. U nauci, pa tako i u naučnom izdavaštvu, nema mesta „naučnom nacionalizmu“. Otvorenost za sve autore, nezavisno od toga odakle potiču, figurira i kao kriterijum za prihvatanje časopisa na indeksiranje u WoS. Uostalom, udeo radova inostranog porekla je jedno od merila „internacionalnosti časopisa“ koje CEON koristi u svom Bibliometrijskom izveštaju o časopisima (BIČ), doduše, kao indikator koji nije namenjen domaćim WoS, već prvenstveno preostalim domaćim časopisima. Namena mu je da ohrabri zatvorene i nedovoljno afirmisane domaće časopise da privlačenjem inostranih autora unapređuju svoj kvalitet. Pri tome se internacionalizacija ne shvata kao davanje prednosti bilo kojim inostranim autorima, već onima koji imaju visoku međunarodnu reputaciju i citiranost. Napor koji uredništava ulažu na tom planu treba da zavisi i od toga da li su njihovi časopisi još uvek u fazi osvajanja međunarodne pozicije ili su se već potvrdili i relativno trajno učvrstili svoj status u WoS-u.

Propis koji bi trajno uredio sistem podrške časopisima u Srbiji ne postoji. Odluke o obimu sufinansiranja donose se godišnje i proizvoljno se menjaju. Uplata sredstava kasni i po godinu dana, a da se istovremeno insistira na redovnosti publikovanja kao uslovu ne samo za podršku, već i kategorizaciju. Kriterijumi za dodelu sredstava su arhaični. Insistiraju na publikovanju štampane forme, umesto da ohrabruju investiranje u modernizaciju, kvalitet i međunarodnu kompatibilnost. Ukupan iznos sredstava je nedopustivo mali, mada je za domaće WoS časopise pokazano da ga zaslužuju, jer su najbolji u regionu, što ni približno nije slučaj sa drugim naučnim entitetima (istraživačima, projektima, itd., Šipka, 2013).

Balansiranje između ovih složenih i međusobno suprotstavljenih zahteva trebalo bi da u časopisima zemalja u razvoju bude deo visoko razrađene politike finansirajućih i regulatornih tela. U Srbiji te dve funkcije objedinjuje ministarstvo nadležno za nauku. Ono, nažalost, takvu politiku nema ni u rudimentarnom obliku. Iako za to postoje odgovarajući informacioni izvori, pokazatelji bibliometrijskog kvaliteta časopisa, uključujući poštovanje međunarodnih standarda, ne koriste se prilikom donošenja odluka o tome koje časopise i u kojoj meri treba subvencionirati. Osim obima (voluminoznosti) časopisa, sve što se formalno uzima u obzir je „kategorija“ časopisa koja se zasniva isključivo na broju citata u WoS-u. U stvarnosti, neke skrivene promenljive takođe igraju vrlo uticajnu ulogu. Nije stoga iznenađenje što Ministarstvo javno ne objavljuje iznose dodeljene pojedinim časopisima. Ove informacije tretiraju se kao svojevrsna državna tajna i ostaju nedostupne čak i institucijama koje sarađuju sa Ministarstvom u procesu ocenjivanja časopisa.

Literatura:

1. Moed, H.F. (2002). Measuring China’s research performance using the Science Citation Index. Scientometrics, 53(3), 281-296. https://doi.org/10.1023/A:1014812810602
2. Šipka, P. (2013). Bibliometric quality of Serbian journals 2002-2011: More than just a dress for success, In: P. Šipka (Ed.), Journal Publishing in Developing, Transition and Emerging Countries: Proceedings of the 5^th Belgrade International Open Access Conference 2012, Belgrade, Serbia, May 18-19th, 2012, pp. 161-166
3. Šipka, P. (2016). Deset godina naglog rasta srpske naučne produkcije: ali šta je sa njenim kvalitetom? U: Kostic A. (Ur.) Nauka: stanje, strategija, perspektive, Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti, pp.33-62
4. Waltman, L., & Van Eck, N. J. (2013). Source normalized indicators of citation impact: An overview of different approaches and an empirical comparison. Scientometrics, 96(3), 699-716. https://doi.org/10.1007/s11192-012-0913-4