Transparentnost i najbolja praksa

Transparentnost i najbolja praksa

Uvod

Komitet za etiku publikacija (COPE), DOAJ, Udruženje naučnih izdavača otvorenog pristupa (OASPA) i Svetsko udruženje medicinskih urednika (VAME) su naučne organizacije koje su sarađivale na identifikaciji principa transparentnosti i najbolje prakse za naučne publikacije. Ovaj dokument koji predstavlja četvrtu verziju rada u razvoju objavljen je 15. septembra 2022. godine. Pozivamo na što širu njegovu diseminaciju.

Principi transparentnosti i najbolja praksa u naučnom izdavaštvu treba da se primenjuju na sve objavljene sadržaje, uključujući posebna izdanja i zbornike konferencija. Tamo gde praksa odstupa od navedenih standarda, urednici moraju transparentno da saopšte procedure koje časopis sledi.

Ovi principi takođe podrazumevaju da su izdavači i urednici odgovorni za promovisanje pristupačnosti, raznolikosti, jednakosti i inkluzivnosti u svim aspektima izdavaštva. Uredničke odluke treba da budu zasnovane na naučnim vrednostima. Na njih ne bi trebalo da utiče poreklo rukopisa, uključujući nacionalnost, etničku pripadnost, politička uverenja, rasu ili veru autora. Časopisi treba da obezbede da politike ne stvaraju isključujuće okruženje za bilo koga ko želi da se angažuje u časopisu i treba da redovno preispituju svoje politike inkluzivnosti.

Principi transparentnosti i najbolja praksa u naučnom izdavaštvu

SADRŽAJ ČASOPISA

1. Naziv časopisa

Naziv časopisa:

• treba da bude jedinstven, kako se ne bi mogao lako pobrkati s nazivom nekog drugog časopisa; i
• ne sme da obmanjuje potencijalne autore i čitaoce o poreklu časopisa, njegovoj tematici ili povezanosti sa drugim časopisima i organizacijama.

2. Veb-sajt

• Veb-sajtovi treba da budu valjano podržani i održavani, sa posebnom pažnjom na bezbednosne aspekte koji pomažu u zaštiti korisnika od virusa i malvera.
• Kao minimum, veb-sajtovi treba da koriste https, a ne http, a sav saobraćaj treba da bude preusmeravan preko https. Oni koji su odgovorni za prezentaciju na vebu treba da primenjuju veb standarde i najbolje etičke prakse za sadržaj, prezentaciju i korišćenje veb stranica.
• Sajt ne bi trebalo da sadrži informacije koje bi mogle da dovedu čitaoce ili autore u zabludu.
• Veb-sajt ne bi trebalo da kopira sajt, dizajn ili logo nekog drugog časopisa/izdavača.
• Ako je bilo koji tekst kopiran s druge veb stranice, potrebno je objaviti zahvalnicu izvornom veb izvoru.

Pored navedenih zahteva, sledeće stavke treba da budu jasno prikazane:

• ciljevi i delokrug;
• ciljna čitalačka publika časopisa;
• vrste rukopisa koje časopis prihvata za objavljivanje, na primer, da višestruko ili suvišno (redundantno) objavljivanje nije dozvoljeno;
• kriterijumi za autorstvo; i
• ISSN (zaseban za štampanu i elektronsku verziju).

3. Raspored izdavanja

Učestalost objavljivanja časopisa treba da bude jasno opisana, a časopis mora da se pridržava svog rasporeda objavljivanja, osim ako ne postoje izuzetne okolnosti.

4. Arhiviranje

Plan časopisa za elektronsku rezervnu kopiju i dugoročno digitalno čuvanje sadržaja časopisa, u slučaju da časopis i/ili izdavač prestanu sa radom, treba da bude jasno naznačen. Primeri uključuju PMC i one navedene u Registru čuvara (Keepers Registry).

5. Autorsko pravo

• Uslovi autorskih prava na objavljeni sadržaj treba da budu jasno navedeni na veb stranici i u sveskama.
• Uslovi autorskih prava treba da budu odvojeni i različiti od autorskih prava na veb lokaciji.
• Nosilac autorskih prava treba da bude naveden u punom tekstu svih objavljenih članaka (HTML i PDF).
• Ako su uslovi autorskih prava opisani u posebnom obrascu, on bi trebalo da se može lako pronaći na veb lokaciji dostupnoj svima.

6. Licenciranje

• Informacije o licenciranju treba da budu jasno opisane na veb stranici.
• Uslovi licenciranja treba da budu navedeni u punom tekstu svih objavljenih članaka (HTML i PDF).
• Sadržaj označen kao dostupan u otvorenom pristupu mora da koristi otvorenu licencu.
• Politika licenciranja o postavljanju autorskih rukopisa i objavljenih članaka u repozitorijumima trećih strana treba da bude jasno navedena.
• Ako se koriste Creative Commons licence, onda bi uslovi te licence takođe trebalo da se povežu sa odgovarajućom licencom na veb lokaciji Creative Commons.

ČASOPISNE IZDAVAČKE PRAKSE

7. Etika objavljivanja i povezane uređivačke politike

Časopis treba da ima politike o etici objavljivanja, na primer COPE-ovo uputstvo za osnovnu praksu (COPE's Core Practice guidance). One bi trebalo da bude vidljive na veb stranici časopisa i trebalo bi da obuhvataju:

• politiku časopisa o autorstvu i autorskom doprinosu;
• kako časopis rešava prigovore i žalbe;
• kako časopis postupa sa prijavama nedoličnog ponašanja u istraživanju;
• politiku časopisa o sukobu interesa;
• politiku časopisa o deobi podataka i ponovljivosti istraživanja;
• politiku časopisa o etičkom nadzoru;
• politiku časopisa o intelektualnoj svojini;
• opcije časopisa za rasprave o radovima nakon njihovog objavljivanja; i
• politiku časopisa o ispravkama i opozivima.

Urednici i izdavači su odgovorni za obezbeđivanje integriteta naučne literature u svojim časopisima i treba da obznane svoje politike i procedure za rešavanje problema te vrste kada se jave. Ti problemi uključuju, između ostalog, plagijarizam, manipulaciju citiranjem i falsifikovanje/izmišljanje podataka. Ni politika časopisa, niti izjave njegovih urednika ne bi trebalo da podstiču ili da svesno dozvoljavaju takvo nedolično ponašanje. U slučaju da su urednici ili izdavač časopisa upoznati sa bilo kojom tvrdnjom o nedoličnom ponašanju u istraživanju u vezi sa dostavljenim ili objavljenim člankom u njihovom časopisu, urednik ili izdavač treba da se pridržava COPE-ovih (ili ekvivalentnih) smernica (COPE’s guidance) u postupanju sa prijavama.

8. Recenziranje

Recenziranje je definisano kao pribavljanje saveta o rukopisima od recenzenata, eksperata u oblasti koju rukopis pokriva. Te osobe ne bi trebalo da budu deo uređivačkog tima časopisa. Međutim, specifični elementi recenzije mogu se razlikovati u zavisnosti od časopisa i discipline, tako da na veb stranici treba jasno navesti:

• da li je sadržaj recenziran ili nije;
• ko sprovodi recenziju, na primer, spoljni eksperti ili članovi uređivačkog odbora;
• tip korišćenog/korišćenih procesa recenzije;
• sve politike koje se odnose na procedure recenzije, na primer:
  • korišćenje recenzenata koje preporučuje autor;
  • svako maskiranje identiteta, i ako jeste ko je maskiran i za koga;
  • da li je dodatni materijal podvrgnut stručnoj recenziji ili nije;
  • da li se recenzije objavljuju uz članke ili ne;
  • da li su recenzije potpisane ili anonimne;
• kako se na kraju donosi odluka o rukopisu i ko sve o tome odlučuje;
• Ima li izuzetaka u procesu recenziranja i kakvi su, na primer, specifični tipovi članaka koji se ne podvrgavaju recenziji.

Ako je recenzija članka izuzetak od uobičajene politike, u članku treba navesti kakvu recenziju je prošao.

Časopisi ne bi trebalo da garantuju prihvatanje podnetih inicijalnih rukopisa. Izjave o vremenu recenzije treba da budu podržane objavljivanjem precizno određenih vremenskih rokova. U slučaju kašnjenja, autore treba obavestiti o razlogu kašnjenja i dati im mogućnost da povuku svoj rukopis ako žele.

Datum objavljivanja treba objaviti u svim publikovanim radovima. Takođe je poželjno da postoje  datumi podnošenja rukopisa i prihvatanja radova.

9. Pristup

Ako bilo koji od sadržaja na mreži nije slobodno dostupan svima, način dobijanja pristupa (na primer, registracija, pretplata ili naknade za plaćanje po pregledu) treba da bude jasno naznačen. Ako su dostupne vanmrežne verzije (na primer, štampane), to treba jasno opisati zajedno sa svim povezanim troškovima.

ORGANIZACIJA

10. Vlasništvo i upravljanje

Informacije o vlasništvu i upravljanju časopisom treba da budu jasno naznačene na veb stranici časopisa.

Organizacioni nazivi ne bi trebalo da se koriste na način koji može dovesti u zabludu potencijalne autore i urednike o prirodi vlasnika časopisa.

Ako je časopis povezan sa društvom, institucijom ili sponzorom, treba da se navedu linkovi ka njihovim veb stranicama ako su dostupne.

11. Savetodavno telo

Časopisi treba da imaju uređivačke odbore ili druga savetodavna tela čiji su članovi priznati stručnjaci u oblastima koje su navedene u ciljevima i delokrugu časopisa:

• puna imena i pripadnost članova treba navesti na veb stranici časopisa;
• lista treba da bude ažurirana, a članovi moraju dati saglasnost za učešće;
• kako bi se izbeglo izjednačavanje sa predatorskim ili časopisima sklonim prevari/obmanjivanju, treba povremeno proveravati sastav savetodavnog tela i uveriti se da je i dalje relevantan i prikladan.

12. Urednički tim/kontakt informacije

Časopisi treba da na veb stranici časopisa navedu puna imena i afilijacije svojih urednika, kao i kontakt informacije uredništva, uključujući punu poštansku adresu.

POSLOVNA PRAKSA

13. Autorski troškovi

• Ako se naplaćuju autorski troškovi (kao što su troškovi obrade članaka, troškovi stranica, troškovi uređivačke obrade, naknade za uređivanje jezika, naknade za bojanje, naknade za podnošenje rukopisa, članarine ili druge dodatne naknade), oni treba jasno da budu navedeni na veb stranici.
• Ako takvih naknada nema, to takođe treba jasno navesti.
• Informacije o autorskim troškovima treba da budu lako dostupne i predstavljene što je moguće ranije u procesu podnošenja rukopisa.
• Ako je verovatno da će naknade autorima biti uvedene u budućnosti, to treba da bude navedeno.
• Ako je moguće oslobađanje od autorskih troškova, te informacije treba jasno navesti.
• Informacije o oslobađanju treba da uključuju:
  • ko ima pravo na oslobađanje;
  • koji uslove autora moraju da ispune da bi se oslobađanje primenilo;
  • kada i kako se prijaviti za izuzeće.
• Autorski troškovi ili pravo na oslobađanje ne bi trebalo da utiču na donošenje uredničke odluke, što treba jasno navesti.

14. Drugi prihodi

Poslovni modeli i izvori prihoda treba da budu jasno navedeni na veb stranici časopisa.

Aranžmani te vrste obuhvataju autorske troškove (vidi Odeljak 13), pretplate, sponzorstva i subvencije, oglašavanje (vidi Odeljak 15), preštampavanje, dodatke/suplemente ili posebna izdanja.

Poslovni modeli i izvori prihoda (na primer, prihodi od ponovnog štampanja, dodaci, posebna izdanja, sponzorstva) ne bi trebalo da utiču na donošenje uredničkih odluka.

15. Oglašavanje

Časopisi treba da navedu da li prihvataju oglašavanje. Ako to čine, trebalo bi da navedu svoju politiku oglašavanja, što obuhvata:

• koje vrste reklama se uzimaju u obzir;
• ko donosi odluke o prihvatanju oglasa; i
• da li su oglasi povezani sa sadržajem i ponašanjem čitalaca ili se prikazuju nasumično.

Oglasi ne bi trebalo da budu ni na koji način povezani sa donošenjem uredničkih odluka i treba ih držati odvojeno od objavljivanih sadržaja.

16. Direktan marketing

Sve aktivnosti direktnog marketinga, uključujući pozive za prijavu rukopisa koji se sprovode u ime časopisa treba da budu prikladne, dobro ciljane i nenametljive. Informacije o izdavaču ili časopisu treba da budu istinite i ne smeju da zavode/obmanjuju čitaoce ili autore.

Istorija verzija

Ovo je verzija 4.0 Principa transparentnosti i najbolje prakse u naučnom izdavaštvu

Verzija 3.0 – januar 2018.

Verzija 2.0 – jun 2015. (na veb lokaciji OASPA)

Verzija 1.0 – decembar 2013. (na veb lokaciji OASPA)

O organizacijama

Komitet za etiku objavljivanja (COPE)

COPE pruža savete urednicima i izdavačima o svim aspektima etike objavljivanja, a posebno o tome kako da postupaju u slučajevima nedoličnog ponašanja u istraživanju i objavljivanju. Takođe obezbeđuje forum za svoje članove da bi raspravljali pojedinačne slučajeve. COPE ne istražuje pojedinačne slučajeve, ali podstiče urednike da obezbede da ih istražuju odgovarajući organi (obično istraživačke institucije ili poslodavci). Od svih članova COPE se očekuje da primenjuju COPE principe etike objavljivanja koji su navedeni u osnovnim praksama.

Direktorijum časopisa otvorenog pristupa (DOAJ)

Misija DOAJ-a je: da čuva, održava i razvija izvor pouzdanih informacija o naučnim časopisima otvorenog pristupa na vebu; da proverava da li su te informacije u skladu sa razumnim standardima; da uvećava vidljivost, diseminaciju, otkrivanje i privlačnost časopisa otvorenog pristupa; da omogućava naučnicima, bibliotekama, univerzitetima, finansijerima istraživanja i drugim zainteresovanim stranama da imaju koristi od informacija i usluga koje se pružaju; da olakša integraciju časopisa otvorenog pristupa u servise biblioteka i agregatora; da pomaže, gde god je to moguće, izdavačima i njihovim časopisima da ispune razumne standarde digitalnog izdavaštva; i da na taj način podrži tranziciju sistema naučne komunikacije i izdavaštva u model koji služi nauci, visokom obrazovanju, industriji, inovacijama, društvima i ljudima. DOAJ je u svom radu spreman da sarađuje sa svim zainteresovanim stranama koje teže istim ciljevima.

Udruženje naučnih izdavača otvorenog pristupa (OASPA)

OASPA je poslovno udruženje koje je osnovano 2008. godine kako bi predstavljalo interese izdavača otvorenog pristupa (OA) širom sveta u svim disciplinama. Podstičući saradnju u razvoju odgovarajućih poslovnih modela, alata i standarda za podršku izdavaštvu OA, OASPA ima za cilj da pomogne u obezbeđivanju prosperitetne i održive budućnosti za dobrobit svojih članova i naučnih zajednica kojima služe. Ova misija se sprovodi kroz razmenu informacija, postavljanje standarda, unapređenje modela, zastupanje, edukaciju i promociju inovacija.

Svetsko udruženje medicinskih urednika (VAME)

VAME je globalno neprofitno dobrovoljno udruženje urednika recenziranih medicinskih časopisa koji nastoje da podstaknu saradnju i komunikaciju među urednicima, poboljšaju uređivačke standarde,   promovišu profesionalizam u medicinskom uređivanju kroz obrazovanje, samokritiku i samoregulaciju i podstiču istraživanja o principima i praksi medicinskog uređivanja. VAME razvija politike i preporuke najboljih praksi za urednike medicinskih časopisa i ima obrazovni program na čije se praćenje urednici pozivaju i podstiču.

Prevod: CEON/CEES